Премијера представе „Неко од куће“ одржана је 18. септембра 2019. године у културној станици Еђшег, у Новом Саду, док је дан раније одржена радионица отворена за публику.

„Неко од куће“ („Someone from Home – in the sense of belonging to Europe“)  је плесни пројекат одобрен и финансиран у оквиру програма КРЕАТИВНА ЕВРОПА-КУЛТУРА – пројекти сарадње, категорија 3 , културно наслеђе.
Носилац пројекта је Установа Студентски културни центар у Новом Саду, а партнери су:
1. SILK Fluegge- Verein zur Förderung von Urbanem und Zeitgenössi – Линц – Аустрија
2. Мађарски театар  Csiky Gergely – Темишвар – Румунија
3. АРТ ЛИНК Фондација – Софија – Бугарска
Пројекат је подржан од Министарства културе Републике Србије и Покрајинског секретаријата за финансије.
Придружени партнер на пројекту је Фондација „Нови Сад 2021“.

Првог дана програма, 17. септембра 2019. на отвореној радионици, публика је  учествовала заједно са уметницима у стварању финалног догађаја, завршне представе, док је другог дана програма, оджан финални догађај – премијера представе где је публици представљен завршни, уметнички рад на целокупном пројекту „Неко од куће“.

У оквиру пројекта успешно су реализоване и финалне плесне вечери у Фрајштаду – Аустрија, Темишвару – Румунија и Софији-Бугарска.

Плесни догађаји „Неко од куће“ осмишљени су да трају 90 минутау којима учествује 8 плесача из земаља учесница: Аустрије, Србије, Румуније и Бугарске. Прати их оригинална народна и савремена музика уживо. Музика је заснована на традиционалним обрасцима, али је интерпретирана у савременом контексту. Публика је део ових наступа и укључена је у завршни плес.

Идеја је била да се створи нова верзија игранки из протекле ере, игранки које су биле места размене и дружења. Желели смо да креирамо простор у коме генерације могу разменити идеје и плесати заједно.
Европске фолклорне / традиционалне културе најчешће се посматрају са становишта конзервативности и националистичке парадигме. Зато се питамо како се уопште може читати народна култура? Које функције испуњава? Како се може актуализирати и тумачити? Који су могући начини читања кодификованих функција традиционалне уметности и израза кретања? Како се могу актуелизирати на савременом нивоу? Пројектом смо желели да унапредимо дијалог између поља културне баштине и поља савременог плеса.
Зашто користимо комбинацију народних игара и урбаних савремених игара? Зато што верујемо да је плес ефикасан начин да се постигну комуникациони и образовни циљеви овог пројекта. Питање је: шта трансформише историјски традиционални плес у савремени плес? По нашем мишљењу то је потреба да се одслика припадност и идентитет. Извођење плеса у групи је мање у вези учења покрета, а више повезано са развојем свесности о телу, уму и окружењу. Промовисање културне баштине је извор инспирације и идентификације у свакодневном животу. Поновно разматрање и супротстављање прошлости и садашњости открива нематеријалну културу у интеркултуралној и интергенерацијској комуникацији. Плесни догађаји, радионице и сусрети у оквиру пројекта понудили су учесницима (који долазе из различитих професионалних и непрофесионалних контекста) неопходне услове да уче из међусобних искустава и креирали су заједнички плесни језик.

Посебан фокус пројекта био је на историји и традиционалној култури Подунавских Немаца који живе у Војводини. Испитивање културне баштине Подунавских Немаца и њене интеракције са другим културама је немогуће, посебно у Новом Саду, без разумевања колико је комплексна и контроверзна дугорочна, као и новија историја немачких насеља дуж Дунава. Чак и данас, историја Подунавских Немаца није тема која се често обрађује у Аустрији, Србији, Румунији и Бугарској. Она остаје мрачно поглавље. Ова неспремност да се суочи са прошлошћу има трауматски утицај на породице и подручја која су укључена, као што су Србија, Румунија и Аустрија. Верујемо да уметност може бити средство за почетак дискусије о ономе о чему је тешко говорити.

Уметнички директор: Силке Грабингер
Музика: Иван Шопов, Николић Љубомир / АнСе
Плесачи: Гергели Дудаш, Богларка Хеим, Матиас Жолт, Симо Емесе, Симона Тодорова, Исабел Миткова, Петер Грудов, Александар Јаковљевић , Соња Стојановић, Николај Рајцев

Драматург: Лудвиг Фелхофер
Костими / Сценски дизајн: Бјанка Фладерер, Силке Грабингер, Михаел Еденбергер, Елена Мазаре
Видео: Меинрад Хофер, Магдалена Шлесингер