Др Зоја Бојић „Ликовне традиције европске антике“
Књигу ће представити: Проф. др Милош Арсенијевић
Др Мирјана Глигоријевић Максимовић
и ауторка Др Зоја Бојић
Културна станица „Свилара“ 22. мај 2019. године у 19 сати.

Из предговора књиге
Ликовне традиције европске антике видљиве су у готово свим аспектима уметничког стваралаштва, кроз историју и данас. О многим појединачним традицијама писали су различити аутори. Ова књига има намеру да покаже путовање тих традиција кроз ликовне уметности и жели да упути читаоца да их препозна у сопственом искуству. Ликовне традиције европске антике укључују не само сачувана уметничка дела, било у оригиналу било у копији, давног и славног периода европске историје, већ и књижевна дела о ликовним уметностима која су за собом оставили антички историографи уметности.
Антички историографи уметности већ су идентификовани. То су Витрувије (1. век старе ере, О архитектури), Плиније Старији (1. век наше ере, О уметности), Филострат Старији (2. век наше ере, Слике), Филострат Млађи (3. век наше ере, Слике) и Калистрат (3. или 4. век наше ере, Описи скулптура). У претходној књизи истог аутора Антички историографи уметности и Калистрат, О скулптури подробно је објашњено богатство аутентичног ликовног материјала које нам ови антички писци предочавају и који нам се, углавном, није сачувао у том облику у ком је постојао у њихово доба. Тај помињани ликовни материјал који можемо само да замислимо упоређен је са постојећим, сачуваним ликовним делима европске антике створеним широм Медитерана, (тадашњег) центра света како му име каже. Тиме се показало богатство уметничког стварања европске антике али и богатство идеја о уметности, о њеном пореклу, о стваралачком процесу и о процесу доживљавања ликовних дела.
Ова књига иде корак даље у испитивању онога што укупно чини уметничку праксу европске антике и њену историографију и, полазећи из тако оснажене позиције, указује на који начин можемо да посматрамо та уметничка дела и како можемо да их разумемо. На примерима каснијих уметничких дела указује се на трајност постојања античких ликовних традиција које су у многим каснијим ликовним делима једнако очигледне као што су многе раније хеленске традиције очигледне у уметности Рима.
Др Зоја Бојић

Др Зоја Бојић, виши научни сарадник у Институту за књижевност и уметност, дипломирала је Историју уметности на Филозофском факултету у Београду, јуна 1985. Докторирала је на Аустралијском националном универзитету (АНУ) септембра 2005. на теми Émigré artists of Slav cultural heritage working in Australia in the 20th century.
Од 2005. др Зоја Бојић је предавала на два аустралијска универзитета, Универзитету Новог Јужног Велса у Сиднеју на основним и постдипломским студијама (”Доживљавање и разумевање уметничког дела” и ”Уметничке изложбе”) и на Аустралијском националном универзитету у Канбери (AНУ) 2009-1012 (”Уметност и архитектура античке Грчке”, ”Уметност и архитектура античког Рима”, ”Изложбе: теорија и пракса” и ”Сликари модерног живота” на основним и постдипломским студијама, као и ”Увод у историју уметности” и ”Увод у модерну уметност” на основним студијама). Била је шеф групе предавача (Convenor) на постдипломским студијама и ментор и оцењивач већег броја теза. Аутор је 13 научних монографија и већег броја научних радова. Учествовала је у раду двадесетак међународних научних конференција у Аустралији, Србији, Ирану, Индији, Британији, Француској и другим земљама. Била је рецензент за више научних публикација.
У Аустралији је радила и као публициста, објављивала уметничке критике (стални ликовни критичар The Sydney Bulletin 1997–2001 и The Canberra Times 2003-2005) и радове у угледним стручним публикацијама. Такође је организовала изложбе (у Аустралијском музеју, Уметничкој галерији Новог Јужног Велса и Музеју савремене уметности, сви у Сиднеју) у сарадњи са аустралијским установама Аustralia Council for the Arts, Carnivale NSW и NAVA. Аутор је или ко-аутор већег броја каталога уметничких изложби. У периоду од 1980. до 1993. живела је у Индији где је на Универзитету у Делхију, Њу Делхи, радила као предавач из историје уметности (Византијска уметност, Средњовековна уметност, Уметност ренесансе, Руска уметност) у оквиру програма Завода за међународну научну размену у Београду и Универзитета у Делхију. Била је члан уредништва научног часописа Indian Journal for Slavonic and Finno-Ugrian Studies који је издавао овај универзитет. Члан је Друштва за античке студије Србије, Српског комитета за Византологију, Art Association of Australia and New Zealand (AAANZ), УЛУПУДСа (где је од 2016. председник Секције за критику, историју и теорију уметности), International Council of Museums (ICOM) и Media, Entertainment and Arts Alliance (MEAA). Била је председник и члан жирија за више уметничких награда. Добитник је награде „Никола Милошевић“ за монографију Антички историографи уметности и Калистрат о скулптури, објављену 2017. године, награде УЛУПУДСа за монографију Плиније Старији О уметности за најбољу књигу из области историје уметности 2011/2012. Такође је добитник три годишње награде УЛУПУДСа за изузетне активности (2009, 2012, 2013).
Др Милош Арсенијевић-биографија
Рођен је 1950. године у Београду. Студије филозофије уписао је на Филозофском факултету у Београду. Докторирао је 1987. године на тему „Простор и време у светлости једног решења Зенонових апорија“. Од 1997. године био је ванредни, а од 2003, редовни професор на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Стални је члан Фицвилијам колеџа на Универзитету у Кембриџу и Центра за филозофију науке Универзитета у Питсбургу. Држао је специјалне курсеве филозофије на универзитетима у Хајделбергу и Грацу, предавао математику на Универзитету Мериленд и био члан пројекта „Квантни објекти“ Немачког истраживачког друштва DFG на Институту за теоријску физику Универзитета у Келну. Одржао је низ гостујућих предавања на универзитетима широм света (Хајделберг, Карлсруе, Билефелд, Дортмунд, Оксфорд, Лондон, Лидс, Јорк, Даблин, Беркли…)
Аутор је књига „Простор, време, Зенон“ (1986), „Време и времена“ (2003) и „Модалност и време“ (2018).
За дело „Време и времена“ добио је Награду Радио Београда 2 за најбољу књигу у области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије (2003). Од 2007. године ово признање добило је име – Награда „Никола Милошевић“ за најбољу књигу у области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије.